Nasilje je opšte poznato ima više definicija. Skoro uvek se misli na ulično ili porodično nasilje. Zato mi pomozite da definišem sledeće situacije:

* Deca pa i stariji ljudi puštaju muziku u busu. Imaju slušalice ali se muzika čuje u celom autobusu.

* Izjutra, vikendom, neko buši rupe, namešta vrata i lupa.

* Između zgrada, na platou, koji za to i nije predviđen, na smenu igraju fudbal prvo osnovci, pa omladinci, a onda i njihove tate. Akustika je takva da se čuje svaka reč, a kamoli lupanje lopte. Da li mi moramo ovo da trpimo?

* Svake noći u stanu prave žurku, sa muzikom, galamom, cikom, vriskom. Imamo li mi pravo na odmor i san?

* Komšija opravlja kola ispred zgrade, desetak sati. Od lupe niko ne može da se odmori, bebe da spavaju. On štedi pare, da ode kod majstora, ali bespoštedno troši naše živce.

* Taman stignete na red, od pola sata, na kasu, kada vam kažu da ne radi. Pređite na drugu. Hoće li se naše vreme čekanja uračunati ili opet čekanje(ovo drugo).

* Tri šaltera otvorena u pošti. Jedna priča sa detetom (deca su svetinja), druga sa nekom strankom, a jedna radi. Na koliko šaltera imamo pravo u svakom trenutku?

* Jedan malo skrenuti čikica, koga svi znaju, a živi u svom virtuelnom svetu, godinama priča na glas u busu. Svi moramo da slušamo, jer nema ko da ga izbaci. A možda i poleči.

* Kad neki ljudi prave svadbu u dvorištu !!! između solitera i muzika trešti 3 dana, a čuje se na 5 km okolo.

* Nabrojane su samo neke situacije, pa molim drage i verne čitaoce, moje blogo simpatije, da mi pomognu.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Da li su ovo samo silna iskušenja u sadašnjem životu ili ipak ima načina da se ponašamo kao ljudi, da poštujemo jedni druge. Na zdravlje.

U duši sam demokrata i smatram da svako za svoja prava treba da se izbori. Što bi naš narod rekao "Dok dete ne zaplače, majka ga ne podoji.". Ali, u poslednje vreme ovo liči na svoju suprotnost. Kod nas, zna se, mali broj ljudi radi. Ostali, na žalost ne rade ili studiraju ili nešto treće.

Putujem prevozom bar 22 stanice dnevno. Ali, na moju veeeliku žalost, moram da prođem Kneza Miloša. E tu leži zec. Svaki ili skoro svaki dan, neko protestvuje, blokira ili slično. Mi zaposleni putujemo 1,5-2 sata dnevno na posao. Šta bi neko rekao u Evropi, kojoj težimo, da zaposleni u prevozu provede po 4 sata dnevno!!?? Čak ni u Americi, gde se putuje na duge distance, ne gubi se toliko vremena. Čovek bi pomislio da letite avionom (1,5 sat do Rima) ili da putujete iz drugog grada. Ali ne. Ja čak ne živim ni na nekoj periferiji. Predlažem da se Vlada izmesti na Novi Beograd, ima više mesta, a i saobraćaj je neviđeno brži i bolji. Ovako ispada da smo mi iz starog dela grada taoci tražitelja svojih prava. Kao što rekoh, smatram da svako treba da se bori za svoja  prava, ali ne tako da ometa one koji za to nisu krivi. Svakodnevno ometanje zaposlenih da dođu do svog radnog mesta bi moralo da se spreči, tj. i nas država da zaštiti. Jer poslodavce ne zanimaju vaše peripetije oko dolaska na posao. Oni gledaju svoj interes.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Putujete umesto pola sata satima, družite se sa ljudima, napričate se bar oko trase autobusa (jer se ona često menja zbog navedenih situacija), tešite strance da nisu pogrešili liniju. Valjda se ovoliko druženje neće negativno odraziti na epidemiju!!?? Na zdravlje.

Sunčan divan novembarski dan. Žena i ja sedosmo u Mek, u bašticu. S brda divan pogled. Poručili smo ručak i rasporedili salatice i nugatine, kad neko kuče se stalno muva oko nas. Malo se šeta ispod stola, provlači između nogu, a onda umiljato stavi šape na sto kao treći član. Šta da radimo??? Niko se od osoblja ne sekira da li svi vole životinje, ili da li im možda smeta njihovo familijarno ponašanje. Nekako ga oterasmo, jer šta da mu damo? Ni ovo što jedemo nije baš najzdravije, a i šta od toga jedu kuce!!! Onako iznenađeni i zatečeni uđosmo unutra. Ali, kad god ko uđe ušeta se i kuca, koja se odaziva na ime Marko.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Gde u Evropi možete da sednete u restoran i da vam kuca, beskućnica, dođe za sto kao nepozvani gost? Tamo bi takav restoran odmah zatvorili, ali kod nas, čak i u eri gripa, možete da obožavate tuđe napuštene kućne ljubimce. Kakva zemlja. Na zdravlje.

Nešto u poslednje vreme gledam često TV. Napolju je hladno, većina prijatelja ili poznanika šmrca, preporuke su da nema okupljanja, pa sedim kod kuće. Kad mi je dosadno prilegnem u omiljenu fotelju i vrtim kanale na televizoru. Elem, primetim novi reality show, "Mame u štrajku". Kao, žena se prijavi, nju odvedu u spa centar, kod kozmetičara, masera itd. a snimaju "jadnog" oca kako se bori sa decom i kućnim obavezama. U reklami, svi imaju velike kuće, sva deca svoju sobu. Stvarno, tati nije lako. Pitam se šta je svrha ovakvih emisija. Da se smejemo jadnom tati što je nespretan i spor, Zakon o diskriminaciji čini mi se štiti i muškarce, i što je svoju intimu i porodični život prodao za 3 dana u spa centru. Ili je ovo osveta nepoštovanih i poniženih žena, jar kad one dođu na red uvek sledi ono pitanje:"I moja majka nije išla kod kozmetičara, ni na masažu, pa šta joj fali?".

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ljudi se lepo organizovali po principu "mala sramotička, velika rabotička", tj. tri dana u spa centru i nije malo, a za uzvrat snimaju tatu kako se "muči" sa sopstvenom decom. On uštedeo pare, žena zadovoljna, i još reklama na televiziji (cela rodbina im zavidi, a i dobar deo gledalaca). Svi situirani, lepe kuće i stanovi (a mi sa malim stanovima i skučenim, verovatno ne bi mogli ni da učestvujemo), ali neće da plaćaju za uživanciju. Što bi naš narod rekao "para ide na paru". Na zdravlje.

Prethodnih par dana stalno čujem ovu rečenicu, pa mi je nekako prirasla za uvo.

Komšija Pera je teško bolestan. Pre podne mu dolazi neka žena iz opštine, da pospremi kuću, donese hleb i ostalo, a po podne ćerke na smenu dolaze u posetu. Strašno je kad padne noć, a on sam. Onda je on angažovao iskusnu "matorku", medicinsku sestru, koja ga lepo okupa, pročita novine, odgleda sa njim dnevnik i cele noći dežura ako mu nešto treba. Izjutra skuva kaficu i doručak, pozdravi se i ode. Jeste da je skupo, ali on sada spava kao "beba".

Komšinica Mica ima probleme sa čuvanjem bebe. Voli da zuji po kafićima, ide sa mužem na predstave, obilazi kafane u metropoli, a neko treba da brine i nadgleda dete. Dosetila se ona i našla neku "matorku" u susednom soliteru. Žena je penzioner, malo je plati, a vajda veeelika. Cele noći ona tetoši bebu, podigla je 3 svoje dece i 4 unučeta i sve zna. Ovi se provode, a komšinica čuva bepče kao da je njeno.

Deda Mika iznajmio sobu nekoj beskućnici, matorki, da mu kuva i pere veš. Deda prezadovoljan. Žena konačno našla mirno mesto, lepo joj je sa Mikom, popričaju i druže se, skuva mu i opere pa se oseća kao da je ovo njena porodica. Svi ga pajtaši pitali što ne nađe nešto mlađe, stan veliki, dobra penzija, a i on je držeći. Pravda se deda, ove mlade bi samo pare i provod, da nešto rade ni ne pomišljaju, a ova moja matorka (možda ću na kraju i da je ženim), mi samo ugađa i tetoši me. Ume žena divno da kuva, sve starinska jela, a bogami lepo i mudro zbori. Baš mi je lepo.

Kum Laza je ostao udovac nedavno. Počeo čovek da oseća samoću i nekako mesto ga ne drži. Obilazi prodavnice, pijace, pa i klubove starih, gde god ima ljudi i beskrajne priče. E tu je sreo neku matorku još prošle nedelje i sada se intenzivno druže. Žena je udovica već pet godina, sama, deca velika, otišla u beli svet. Našle se dve srodne dušice. Uostalom, kod Laze sada mora čovek da se najavi da ne bane u nezgodno vreme.:))

Prošao je doček i ove 2010. godine. Što rekoše svi iz komšiluka, rodbine i poznanika, najbolje je bilo na "raspevanoj folk" TV. Sve matroci i matorke, ali veselja na pretek. Ima i mlađih i ne pevaju loše, ali ima nešto što se samo sa godinama i iskustvom može dobiti. Kad ti sevdah zapeva matorka, dušu i srce ti razgali… Pa iskusni pevači kad puste glas "Seko, seko obuci se lepo…" e to je merak. Pogledaj Čolu, "merak mu je", Harisa, Lukasa…

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ljudi se snašli i svi traže iskusne "matorke". A do pre neku godinu svi su pričali samo o mladosti i podmlađivanju, a "starost" je bila ružna i izopštena reč. A sada, kad treba pomoć i znanje onda… Na zdravlje.

U poslednje vreme sve više medija počelo je da istražuje "šta to nervira" građane naše prestonice, pa i zemlje. Jednostavno svi su primetili da su građani nezadovoljni, možda i više nego što bi trebalo. Ipak, nezadovoljan, neostvaren, stalno ograničavan, omalovažavan, saplitan na svakom koraku, nedovoljno nagrađen i plaćen, iscrpljen raznim krizama i sankcijama, itd. naš čovek jednostavno više ne može da podnese. Komentari tipa da zaljubljeni imaju manje primedbi i stvari koje ih nerviraju, u smislu da su tolerantniji, ne stoji. Jednostavno, usredsređeni na svoju ljubav, manje primećuju (Ljubav je slepa).

Da počnemo od bahatih, nekulturnih, nasilnih, neiživljenih vozača, koji voze i pretiču i levo i desno, zauzimaju ceo trotoar za svog "ljubimca". Na pešačkim prelazima malo ko staje da propusti pešaka, jurcaju uličicama 2. I 3. reda, kao da je autostrada, a ako krenete da prelazite dobacuju iz kola nekulturne psovke, ne odstupaju ni pred kim.

Zatim svakodnevna odiseja u GSP-u. Počev od stampeda i uguravanja na većini stanica, do naslanjanja, disanja za vrat, čitanja tuđih novina preko ramena, zatvaranja prozora (valjda da se bacili brže razmnožavaju, pa da idu da prime vakcinu), trljanja o mlađe žene a bogami i postarije, do penzionera, koji u najvećem broju glume da ne mogu da stoje (neka mi oproste oni retki pojedinci), nose beskorisne štapove, unose vam se u lice, zapljuvavaju i zakašljavaju, hvataju i pipaju po telu – sve u nadi da im se ustupi mesto. Naravno, izjutra i posle podne, kad je najveća gužva. Gde li oni samo špartaju. Ni male penzije, ni epidemija, ništa njima ne može sprečiti obilazak grada, pijaca, domova zdravlja, ade, besplatnih žad-lampi na Trgu republike i ostalog. Onda one jediše, koji vole da masan burek, pitice, pa i čorbast pasulj jedu u prevozu!!?? Pa one malo opijene, što mirišu na kilometar na rakiju i vinjak, pa zapliću jezikom, ali bi i da sede. Da ne zaboravimo šofere-veseljake, koji malo puštaju one grozne reklame (i o njima će biti reči), tipa Koldreksa i dr.,uz glasnu muziku u prepunom autobusu gde nezadovoljstvo i bes može da se seče nožem, pa do lične muzikice, sve u šesnaest (čak i na dan žalosti za umrlim Patrijarhom). I u anketi su primetili da nema Beograđanina, a i šire, ko nije iskusio naš primitivan način prevoza GSB-om, što zbog putnika, a bogami i samog preduzeća. Pljavi autobusi, vozači koji drže banku bar 25 stanica (toliko putujem), ili slušaju svoju muziku, ili neće da prodaju karte (vidi prethodne članke),ili puše, i kontrolora koji u tim neuslovima proveravaju markice. Jedino džeparoši trljaju ruke jer ovakav poslovni ambijent nema niko u svetu.

Da ne zaboravimo i TV. Počev od toga da i sa kablovskom i sa satelitskom i sa bilo kojom, od tolikih kanala obično nema šta da se gleda. Bajati filmovi i serije filovani beskrajnim nizovima reklama, rijaliti program valjda za voajere, neke tok šou emisije retko sa dobrim gostima i temama, sport svuda i stalno. Malo je obrazovnog programa, finih emisija sa pametnim ljudima, tipa Agape, sa kulturnim i pismenim voditeljima, lepom muzikom. Inače na Burek forumu je bila i anketa "koja vas reklama najviše nervira".

Kod nas je navodno zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Samo kod privatnika nepušača to se i primenjuje. Puše svuda i u školama i u domovima zdravlja, a o restoranima da ne pričam. Ne može čovek nigde da popije kafu ili da ruča da mu neko za vratom ne puši. A ako skrenete pažnju vi ste netolerantni, pa ljudska prava i svašta još. Kako su samo agresivni ti "tolerantni" pušači-gušači.

Zato volim strane aerodrome, gde ih odmah sklone i vode da prijave.

Ima još puno stvari koje nas nerviraju. Što nemate svoj sto na poslu, što se otimaju stolice, što kafe automat ne radi danima a nikoga od menadžmenta to ne zanima, što vas kritikuju stalno i neopravdano, da bi valjda sebe uzdigli i opravdali, do toga da vas ponižavaju i omalovažavaju od prodavaca do vaše kafe kuvarice i domara.

Nastavak sledi.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kako smo se mi dobro prilagodili svim životnim neprilikama i nedaćama. Mnogi bi nam pozavideli. A znate i onu čuvenu "svaka nedaća je prerušena prilika". Razmislite. Na zdravlje.

Danas se nešto setih onog starog vica, pa da ga parafraziram.

Sreli se u šumi lav, slon i svinja.

Kaže lav:"Ja sam najjači, kad riknem svi se u šumi tresu."

Na to će ti slon:"Kad ja potrčim cela se šuma trese."

A tek će svinja:" Kad samo spomenu moje ime, cela zemaljska kugla se trese."

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kako neko nevažan postane iznenada veoma važan. I šta više, tera strah u kosti. Na zdravlje.

Novine pune podataka o novom gripu. Svi se bave vakcinacijom i preventivom – perite ruke, ne idite na mesta gde se ljudi okupljaju (posao - radim sa 30-40 ljudi uvek, gradski prevoz, kupovina u radnji …). Na yutjubu sve neki horor filmići, te nemojte da se vakcinišete, te posledice su nepredvidljive… Elem, danas sretnem poznanicu, poznatu lekarku već 20 godina u penziji. Trči na posao!!! Dano, pa zar ti nisi u penziji? Zvanično jesam ali već 20 godina radim na privatnoj klinici. Pa jel se ne bojiš gripa? Taman posla, u levom džepu ljubičasti, domaći beli luk, a u desnom par divljih kestenova. Ja sam potpuno zaštićena.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Mi se ovde bavimo akademskih raspravama, kako da epidemiju smirimo, a žena našla recept i nesebično ga daje. E, mi smo narod pun čuda. Da podsetim, placebo je nekada jači i od samih lekova. Ono što misliš, to si. Na zdravlje.

Lep sunčani dan u novembru. Treći dan žalosti za nenadoknadivim gubitkom srbskog naroda. Neka tuga u vazduhu, slabo se priča. Patrijarha više nema među živima. Ulazimo u bus na Trgu. Poluprazan. Valjda su stariji sugrađani rešili da se sačuvaju od ovog gripa, a nama kako bude. Odjednom muzika u busu. Svi se okrećemo, neki opominju neku mladež napred. Oni posle siđoše, ali muzika i dalje glasna. Kako ko uđe svi se okreću i vrpolje. Posle 15stak stanica ja krenem ka prednjim vratima. Vala imam da izgrdim ovu bezosećajnu omladinu. Kad ono muziku pušta vozač!!?? Šta reći osim, sram vas bilo.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ko sluša muziku zlo ne misli. Ali, uvek čovek mora da neguje i čojstvo, da i druge brani od sebe. Možda to vređa nečija verska osećanja. Na zdravlje.

Kriza nas steže. Plate sve manje, zamrznute, omrznute ili smanjene čuvenih 20%. Znate onu čuvenu formulu 80% vremena trošite na gluposti, a 20% na ono što vam je važno. Znači, uzeše nam ono što nam je važno.

S tim u vezi, mi svi smo pomalo fobični, idemo u kupovinu sa spiskom (može te li ovo zamisliti pre 5 godina, pre 20 godina!?), prebrojavamo se na kiosku za novine, često i ne kupimo da prištedimo. Prođe E25, nije bitno, prebirate da li imate 100 dinara za kartu, ili to je 120gr šunke kod Matijevića, ili 4 debrecinera – a to je ručak. I tako sve se nešto prebrojavate, sabirate, snebivate se kad ono reklame iskaču sa svih strana. Zaokružite one odgovore koji se odnose na vas:
•    Zovu vas kasno kući, iz raznih banaka, i smaraju da vam trebaju nove kartice (održavanje svake po 500 dinara bez obzira na promet)
•    Nude vam koje kakve plastične činije, posude,balone i sl. ako kupite 5 komada nekog proizvoda
•    Zvone vam na vrata u vreme odmora i nude besplatno čišćenje tepiha, pa ako pristanete nude vam da kupite mašinu
•    Nude vam kola na lizing a vi ne znate ni da li ste za stalno ili određeno zaposleni
•    Nude vam stan na kredit ali je vaša plata nedovoljna za ratu, ili ste prestari (45+), ili firma neće da vam da garancije
•    Ubacuju vam razne reklame, flajere i kad pozovete popust važi, ali ne danas, i ne onoliko koliko piše
•    Ako platite 10 tretmana 11. je besplatan ali vam ne kažu da je on upola kraći, samo da vas otaljaju i požuruju
•    U radnji pitate šta je na popustu a oni vade neke de mode stvari ispod rafova tj. iz kante za smeće, ostalo ima regularnu cenu…

Ako ste zaokružili bar jedan odgovor vi ste žrtva nevaljale SEKE. S jedne strane plata ograničena, s druge strane svi navalili na vas da trošite. Imaju li oni milosti ili su i oni žrtve ove nevaljale SEKE?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Možda će nas bezobrazna SEKA naterati da vidimo da u ovom materijalnom svetu postoji još nešto nevidljivo, što se ne može kupiti, još uvek, kao što su ljubav, dobrota, divni ljudi, sreća… Na zdravlje.