2011 avg 08

Zajedničko ili lično!?

Ima jedan komšija iz grade preko puta, vredan, radan, voli cveće. Od zelene površine oko njihove zgrade napravio vrt. Stalno nešto čupka, sadi, gde god dođe (i kod nas u zgradu) pita ima li neko pelcer, da mu se da grančica da ožili, seme retkog bilja. Dobar čovek, voli prirodu. Od izjutra, od 6 sati, pa do kasno uveče, 23h, on je u "pogonu". Mislim i da ruča na klupi, koju redovno farba, popravlja, održava. Elem sve je to pohvalno i društveno korisno i odgovorno. Ovi preko puta baš uživaju u pogledu, a i njihova deca se tu igraju i uglavnom gaze i čupaju to isto cveće.168 basta

Kada uđete posle njega u lift, prvo ga luftirate pola sata. Sva zgrada i hodnik neprijatno miriše na znoj, nekupanje od mesec dana, prljave stvari (doduše i posao je prljav), nečistoću. Živi sa ženom, koja ga prati u stopu. Kako može satima da posmatra šta on radi i da nepomično sedi na onoj klupi ne znam, ali je tako. Danima. Ipak, možda bi trebalo da se dnevno kupaju i malo da oplaknu svoje stvari. Nudila se jedna komšinica da mu opere radnu odeću, ali je komšija principijelan, on je nosi takvu već 2 godine i ništa joj ne fali!!??168 vrt

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Komšija radi za opšte dobro i ne stiže da se okupa i osveži (zanemario čovek lični život, a naročito higijenu). A mi koji uživamo u pogledu i cveću, kao sve nam smrdi. Ne može se ljudima ugoditi. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , , ,
Kateogrije:
Akcije: Permalink | Komentari (0)
2009 okt 14

Zimnica u krizi

imageVećina komšija u mom bloku je veoma vična raznim mobama i radovima ispred zgrade. Valjda imaju iskustvo iz zavičaja. Elem, kupili su 5 kutija  paprika za zimnicu. Već par dana obilaze okolna gradilišta i sakupljaju daske i daščice. Pošto je većina napuštena i razgrađena slobodno sakupljaju materijal. Onda su napravili od nekog metalnog bureta, "pozajmili" sa gradilišta iz drugog bloka, i dva dana pravili skalameriju za pečenje paprika (naravno uz veliku buku). Danas su prešli na realizaciju, naravno naimage našem parkingu, iza zgrade. Digao se gusti dim, svi smo zatvorili prozore (svi prozori gledaju na istu stranu). Napolju je oko 35 stepeni, a sa zatvorenim prozorima oko 100C. Baš su se naradili, jer su pekli do ponoći. Naime, komšija se ljubazno ponudio, naročito onima sa suprotne strane (njima prozori na gledaju na parking i nemaju dima) da i njima ispeče. Neki su to rado prihvatili.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kako je lepo kad u gradu žive ljudi koji poštuju tradicionalne metode obrade hrane. Pa šta što su nam kuće pune dima, i što smo bili zatvoreni ceo dan u tzv tropskom danu. I on se čovek naradio, pa se ne žali. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , ,
Kateogrije: Događaj
Akcije: Permalink | Komentari (0)
2009 okt 10

Kako zaskočiti SEKU?

image

Juče sam bila kod moje prijateljice Ljilje da joj pomognem oko pranja veša. Naime, ispod nje u prizemlju uselio se komšija pre dva meseca. Onda je renovirao stan i u polovini napravio kopirnicu. Ona se raspitivala o zračenju ovih mašina, pošto je njena spavaća soba iznad. Ima i neke čudne vrtoglavice, za koje ona tvrdi da su od tih mašina. Elem, pre dva dana se vratila sa odmora. Kuća cela miriše na paljevinu i garež. Strči dole do komšije da se raspita da nije bio požar u zgradi, kad će ti on mirno, uveo sam novu mašinu i sproveo izlaz u zajednički odžak. Ona zabezeknuta:"Pa komšija, šta ću ja sa smradom. Umirisala mi se cela kuća i veš. Zovem prijateljicu da peremo zajedno. I šta ću zimus, ja se grejem preko tog odžaka." On sleže ramenima i reče:"Ja proširujem poslovanje i ona mi je neophodna". Pitam se ko izdaje potvrde da u stanu možete da obavljate neku delatnost i da li postoji spisak aparata koje smete da koristite?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Zašto nismo tolerantni. Vreme je krize, čovek hoće da radi, a za komšiluk i posledice svog rada ga baš briga. Može mu se. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , ,
Kateogrije: Događaj
Akcije: Permalink | Komentari (0)
2009 sep 29

Večernja dokolica

image

Toplo avgustovsko predveče. Žena i ja sedimo na zastakljenoj terasici i pijemo kaficu. Zasu nas odjednom kiša mrvica. To komšinica sa četvrtog sprata trese stoljnjak ili njen muž baca bajati hleb golubovima. Malo smo pobrisali one mrvice kad ti meni uleti mali papirni avion u kafu. Šta je sad ovo? Deca, pomenute komšinice, izašla na terasu i bacaju aviončiće. Nastavljamo da uživamo u divnom sutonu i pogledu na Frušku goru, kad poče da "pada kiša". Nije to kiša nego komšija sa petog sprata zaliva cveće predveče, a često i prazni klimu. Nisam rekao da mi konopac stoji ispred prozora i to je prvo što ujutru vidim (kakva asocijacija). Komšija sa šestog je vezao konopac za neku puzavicu koja treba da raste od zemlje do njegovog sprata. Naravno, ta puzavica uvek raste do prvog sprata, ali je on uporan. Preko puta komšije oprale tepihe i suše ih preko terase. Onima ispod kaplje li kaplje. Deca se dole igraju i bacaju lopte u vis. Pogodili su prozor na drugom spratu i sreća je što srča nikog nije povredila. Ulazim u stan da odgledam "Porodicu Adams" na TV-u.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Šta bi neko dao da može da pije kafu na terasi i da gleda u daljini avione kako sleću na aerodrom. A mi se žalimo na kojekakve sitnice. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , ,
Kateogrije: Događaj
Akcije: Permalink | Komentari (1)
2009 sep 13

Džungla usred grada

dzunglausredgrada U novom naselju na periferiji grada, gradili su zgrade kao kvadrat gde nedostaje jedan ćošak. Između su zelene površine, ali su one otvorene. To znači da svako sa strane može da dođe da uživa, uništava, da pravi nered i buku itd. Elem, ranije pomenuti komšija Dobrivoje je od naše zelene oaze napravio pravi vrt. Stalno sadi, okopava, orezuje, đubri, prska protiv štetočina, farba, opravlja klupe i skuplja đubre. Između ostalih zgrada, uglavnom su vojne, zelenilo je naraslo i pravi pravu pravcatu džunglu usred grada. Valjda nema zakona ili propisa da ih natera da je održavaju. A i zašto bi. Njima se ispred prozora ne igraju tuđa deca (nego svoju šalju kod nas), njima omladinci i stariji nesuđeni fudbaleri ne igraju fudbal do ponoći, niti im se dokona i besposlena omladina skuplja noću da uz pivce i ko zna šta još, pravi neopisivu buku i uživa u gruvačkoj muzici do 7 ujutru. Oni su naspavani i orni za posao. Ali, smo mi zato iscrpljeni i potpuno nezaštićeni. Išle su komšije da ih mole da noću nema buke (kao kućni red je takav), pa su se neki i svađali (bilo je još gore), policija je nebrojeno puta dolazila (ali ništa) i tako dalje. Pitam se da li je rešenje našeg problema u stvari da polomimo ili uklonimo klupe, zapustimo baštu i pobacamo kamenje po površinama gde se igra fuca. Ima li neko neki bolji predlog?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Jeste da nam je lepo da posedimo u vrtu, sa prozora je divan pogled, bebe uživaju pre podne i manja dečica po podne voze bajs, pa šta hoćemo više. I mir i tišinu!!?? Noću da spavamo!!?? Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , , ,
Kateogrije: Komentar
Akcije: Permalink | Komentari (1)
2009 jun 29

Ekološka katastrofa

ekologija Komšija Dobrivoje i ja smo rešili da ozelenimo naš ulaz. Stanovi su doduše veoma mali, pa je najviše podstanara. Mi kao stalni stanari smo se organizovali. Ja sam tri puta išla na izložbu cveća i svaki dan donosila po 2 visoka stabla s krošnjom o obliku lopte, neke parene i na kraju 2 velike saksije sa zemljom. Izjutra je komšija poranio i posadio. Redovno smo ga zalivali i bivali su sve veći i lepši. Ali ne lezi vraže… Posle samo dve nedelje neko ih je izjutra iščupao. Onda su one prazne saksije stajale kao nemi svedoci krađe još dve nedelje. A onda se verovatno zelenokradica sažalio ili su mu zatrebale, pa je odneo i saksije. Sada je ispred našeg ulaza prazno.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Možda su ljudi siromašni, a stalno se priča o ekologiji i ozelenjavanju, došli na ideju da ulepšaju svoj stančić ili terasicu. A možda su želeli da im bude lepo u bašti. Pa šta, što nam je ulaz onako tužan i ružan, bar neko uživa u lepoti šimšira, i to besplatno. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , , ,
Kateogrije: Događaj
Akcije: Permalink | Komentari (0)
2009 jun 05

"Anđeli garava lica"

Živimo u divnom prigradskom naselju u okolini  Beograda. Pomislio bi čovek ovi ljudi su znali gde da se nasele – mir, tišina, ptičice, čist vazduh…

Sve zgrade u Naselju su u obliku ćiriličnog G, tj umesto da se zatvori unutrašnji atrijum on je otvoren na jednom ćošku. Tako je kod svih zgrada. Tu živi naše društvo, u ranijem tekstu – dobrivojebasta2besposlena omladina. Naš komšija Dobrivoje, penzioner, je vredan baštovan. On je od našeg atrijuma napravio pravi vrt – posadio grdne biljke, održava postojeće, kosi travu, napravio je brojne žardinjere od starih guma i posadio nisko cveće (doduše uporno mu gazimo jer tu igramo loptu, ali je on uporan), opravio klupe (koje često pijani lomimo), sadi redovno jelke sa busenom… Napravio je veoma prijatan ambijent sa par klupa. Tu počinju naši problemi… Ostali stanari naselja  su zavoleli ovo mesto i tu redovno borave. Kod nas  je atrijum ili kako ga zovu neki parkić zauzet po ceo dan. Ujutru rano izlaze majke sa bebama. Zatim stižu manja deca. Tu su i 2 klackalice i ljuljaška (dar Opštine) pa se deca igraju do  podne. Onda stižu tinejdžeri. To su oni što redovno uče i vežbaju. Napravili i neku spravu za jačanje mišića, pa vežbaju. Baš razmišljamo da im polomimo.  Jedan plato, predviđen za manju decu, da voze tricikle, vuku igračke, okupirali su naravno omladinci. Neka deca vuku igračke po trotoaru . Tu se igra fuca na male goliće do predveče. Tada stižu matorci da se i oni malo rekreiraju (naravno niko ne stanuje u našim zgradama). Nama zato ostaje noć. Čim se svi raziđu mi se okupimo i udarimo na priču, pa se smejemo satima. Volimo da štipamo naše devojke pa i one ciče i vrište. Nabavimo par gajbi piva  i onda udri na veselje -pojačamo muziku do daske kao u disko klubu. Baš uživamo i lepo nam je. Ali ne lezi  vraže… Ovi matorci nemaju razumevanja za naš besplatan provod. Kao u civilizovanim zemljama omladina je noću u kući – nije nego. Onda im smeta glasna muzika. Oni nas  grde i opominju – mi kuliramo. Neki se svađaju sa nama – mi kuliramo. Policija dolazi nebrojeno puta – mi  kuliramo. Ljudi su sve umorniji, iscrpljeniji, idu češće kod lekara, piju sedative, žale se - pa šta. Mi hoćemo da se zabavimo. Neka spavaju od 7 ujutro kada se raziđemo, kao i mi. Ja sam radio u nekoj kancelariji. Mala plata a mnogo posla. Jedva sam pronašao posao da radim u drugoj smeni , da mogu da ludujem noću. Uostalom, već dve godine istrajavamo i lepo nam je. A kada svane, naš već ranije pomenuti  komšija Dobrivoje skuplja otpatke, limenke, flaše, kese i ostalo tako da je parkić uvek čist. Sve je na našoj strani.


Možda mislite da preterujem. Prođite po nekad ulicama periferije grada posle ponoći i "uživaćete" u našoj glasnoj muzici, naravno sa jakim basovima. Kakvi smo mi to veseljaci.

Zar ne vidite lepotu u svom životu? U kojoj još zemlji možete ludujete i da se provodite besplatno. Dve – tri gajbe piva, i još po nešto, glasna muzika i nama je lepo. To što živimo na periferiji nas ne ometa da živimo kao u centru grada, sa brojnim kafićima i još za dž. A matorci ne moraju samo da misle na spavanje, nego i na provod. Kod nas je besplatan. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , , ,
Kateogrije: Događaj
Akcije: Permalink | Komentari (0)
2009 jun 03

Zen vrt

Živimo u divnom prigradskom naselju u okolini Beograda. Pomislio bi čovek ovi ljudi su znali gde da se nasele – mir, tišina, ptičice, čist vazduh… Ali ne lezi vraže…

dobrivoje basta1 Sve zgrade u Naselju su u obliku ćiriličnog G, tj umesto da se zatvori unutrašnji atrijum on je otvoren na jednom ćošku. Tako je kod svih zgrada. Naš komšija Dobrivoje, penzioner, je vredan baštovan. On je od našeg atrijuma napravio pravi vrt – posadio grdne biljke, održava postojeće, kosi travu, napravio je brojne žardinjere od starih guma i posadio nisko cveće (doduše uporno mu gaze), opravio klupe, sadi redovno jelke sa busenom… Napravio je veoma prijatan ambijent sa par klupa. Tu počinju naši problemi… Ostali stanari naselja (obratite pažnju ne zgrada okolo) su zavoleli ovo mesto i tu redovno borave. Njihove zelene površine su zarasle u korov i naravno tamo je tiho i mirno. A kod nas – ujutru rano izlaze majke sa bebama. Uče ih upornosti od malih nogu, one uporno ljuljaju kolica a deca besomučno plaču. Pa ko duže izdrži. Zatim stižu manja deca. Tu su i 2 klackalice i ljuljaška (dar Opštine) pa se čuje buka, cika i vriska do podne. Onda stižu tinejdžeri. Jedan plato, predviđen za manju decu, da voze tricikle, vuku igračke okupirali su ovi jaki momci. Tu se igra fuca na male goliće do predveče. Tada stižu tate, ranije pomenute dece, da se i oni malo rekreiraju (naravno niko ne stanuje u našim zgradama). Ako mislite da je bar noću mir, grdno se varate. dobrivoje basta3Tek što ovi umorni nesuđeni fudbaleri odu, stiže besposlena omladina. Prvo se deru, dovikuju, vrište, pljeskaju i šta sve ne rade (nije sve ni za priču). Kako pivo iz one dve gajbe polako nestaje, i ko zna šta još, tako se galama pojačava i pušta se muzika kao u disko klubu. Čak i kada je kiša, oni se snađu i puštaju preglasnu muziku iz nekog stana. Komšije su ih grdile i opominjale – ništa. Neki su išli da se svađaju – ništa. Policija dolazi nebrojeno puta – ništa. Ljudi su sve umorniji, iscrpljeniji, idu češće kod lekara, piju sedative, žale se ali – ništa. Kada svane, naš već ranije pomenuti komšija Dobrivoje skuplja otpatke, limenke, flaše, kese i ostalo za razuzdanom omladinom, kako bi ciklus buke i uznemiravanja ponovo nastavio svoj 24 satni hod.

Možda mislite da preterujem. Prođite po nekad ulicama periferije grada posle ponoći i "uživaćete" u glasnoj muzici, naravno sa jakim basovima. Kakvi smo mi to veseljaci. Ljudi koji mogu i imaju gde da rade ne mogu, onemogućite ih. Oni koji ne rade neka se vesele, "jer im je verovatno samo to ostalo".

Zar ne vidite lepotu u svom životu? U kojoj još zemlji možete sve ovo da doživite za 24 sata i da se provodite besplatno. Mi smo iz nekih drugih vremena kada se danju radilo, a noću spavalo, kad su ljudi na periferiji uživali u tišini, a oni u centru se žalili na buku. Sve se preokrenulo. Na zdravlje.

Podeli članak sa drugima:
  • Google
  • Digg
  • Technorati
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • Facebook
  • LinkedIn
  • MySpace
  • TwitThis
  • Live

Tagovi: , , ,
Kateogrije: Događaj
Akcije: Permalink | Komentari (0)

BE.NET - osnovna tema Old School - prikazano u 0.125 s
© 2009 - 2012 | Blog i svi tekstovi su u vlasništvu autora

Creative Commons License

Prevodilac (novo)

najnoviji komentari

Comment RSS

Kalendar

<<  jul 2014  >>
poutsrčepesune
30123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031123
45678910

View posts in large calendar