Radimo u tzv. pametnoj zgradi. Elem, kad smo se uselili, ketering je bio divan. Hvalili smo kolače (puter i orasi), mogli smo da uzmemo po pola porcije (nije štednja, firma plaća sve, ali ne treba vam uvek pun tanjir, uostalom može i dva puta dnevno), salatice su bile u činijicama sa istim brojem maslinki i parčića fete, bar pet vrsta peciva (i integralni hleb) i sve tako. Baš smo se hvalili svima. E, otada se mnogo promenilo. Više firmi se uselilo u istu zgradu, porcije su sve nekvalitetnije, ne može više po pola (kao gazda je tako odredio) iako znaju da se svi bavimo uslugama i da nam ne treba toliko kalorija. Kolači, koji su bili skoro kao domaći i sve po dva komada, pa sam se sa mojom koleginicom često častila, a uvek možete jednu porciju da podelite, su zamenili kremići u mleku od -20% masnoće, sa obojenim !!?? veštačkim šlagom. Juče sam jela grčku salatu koju sada sipaju iz velike posude, pa je uglavnom paradajz, a maslinke i sir su dekoracija odozgo. Kažem:"Molim vas hoću i bar 2 maslinke i 4 fete." A nadobudna mlada radnica:"Na dnu su vam." E pa nisu, mislim se ja: "Molim vas izručite u drugu činiju da ih vidim svojim očima." Kad ona onako nećkavo, izruči. Šta mislite ko je bio u pravu.

Primetila sam i da od par godina kod nas ima lepog sladoleda. Ali u ogromnim metalnim kontejnerima ima bar 5 kg, a ukrasi (pečeni lešnici, karamel, čokolada, bobice i dr.) su samo na vrhu!!??. Tako ako nemate vezu, to je ključna reč u našoj zemlji, dobijete kugle odozdo sa nebuloznim obrazloženjem da je to isto unutra!!??

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Firma vam plaća hranu, možete da jedete koliko hoćete, i dok je pola Srbije gladno i željno, vi ste kao nezadovoljni. Možda bi ste bolje iskoristili pare za topli obrok da vam daju u kešu, ali šta ćete - ne daju. I te neotesane, nadobudne, devojke, ko zna odakle su došle i ko zna šta su učile, treba da žive od nečega. A i da se dobro udaju, jer sam primetila da su prema momcima nekako predusretljivije. Na zdravlje.

U poslednje vreme sve češće se ljutim na sebe, a i na druge zbog prekoredaša. Elem, odem u poštu da platim račune. Kilometarska kolona, danas dele penzije. Rešim da čekam, jer moram državi da dam njihovo. Svi se polako pomeramo, kad iskrsnu jedna simpatična bakica i započe priču sa dobro držećim dekom na pola reda. Niko i ne obraća pažnju, ona se brine za neku njihovu drugaricu, i mic po mic kad je red zakovrnuo iza obeležavača sa trakama, lako se provuče i preskoči jedno 15tak ljudi.

U autobusu redovno ulaze neki kao polu invalidi (bez uvrede za one stvarne). Prošle nedelje jedna gospođa, kao sa dva štapa i gega se, jedva diše a kamoli da stoji. Svi se polomiše da ustanu, zamislite u današnje vreme!?, i tako ona putovaše jedno 20tak stanica, a možda i duže. Elem, preključe vidim istu ženu i ne verujem svojim očima. Šeta se glavnom ulicom, žustro i energično, bez štapova!!??

U elektrodistribuciji red se otegao, čak i onaj za žalbe. Ulazi jedna sitna starica i kao žuri da gleda majku, veoma joj je hitno, a hoće da joj isključe struju. Odjednom ljudi ojađeni i iscrpljeni negoduju i kao neće da je puste. Kad ti ona smerna i ponizna ženica:"Sram vas bilo. Meni se ne čeka red, a i smislila sam dobru priču"!!??

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Nekako se prisetih Tarabića iz Kremana:"Kad iz ljudi nestane milosti…". Nismo svi psiholozi i mudrice pa da odmah prepoznamo prevarante i manipulatore, ali se čovek sve češće zapita kad učini neko dobro delo "Da li sam pogrešio?". Da svi razmislimo. Na zdravlje.

Na osnovu priča komšija, poznanika, prijatelja i putnika GSB-a(znate već) sklopila sam priču iliti uputstvo za podizanje napasnika.

Neke mlade mame sede ispred zgrade i prepričavaju priče iz obdaništa. U grupi je mali napasnik, najveći i najdeblji, vežba karate. Po ceo dan juri decu po dvorištu šutira ih, štipa, maltretira kako zna i ume. Roditelji su zvani bezbroj puta ali oni to tumače kao "dečija posla" i nepotrebno "maltretiranje" njih samih da razgovaraju sa psihologom. Vaspitačice su nemoćne, okupiraju njegovu pažnju kako god znaju, ali on i dalje "hara" obdaništem. Deca su sva izudarana, sa modricama …(modrice na duši ostaju doživotno)

U osnovnoj školi neki mališan sve bije u razredu. Razredna je zvala roditelje koji se iščuđavaju i negiraju svoju krivicu. Kao deca se igraju, pa šta ako se i potuku. Problem je ovde što samo jedan tuče sve ostale, a ako mu se neko suprotstavi, on ga pljune u oko. Deca su pod stresom, razredna piše kazne, ali on i dalje ima peticu iz vladanja (najnoviji zakon u obrazovanju nema velike kaznene domete ili 5 ili 2 i 1, možete da pišete kazne i da opominjete ali je ocena petica; 2 i 1 su za teže povrede radne dužnosti).

Sa mnom putuju busom srednjoškolci. I oni su puni priča. Ko je koga maltretirao, tukao, devojčicama pravio masnice po rukama, ali niko ne sme da mu se suprotstavi. Ima uticajne roditelje (društveno neodgovorne), ovi imaju odlične advokate, policija ih već poznaje, ali ništa. Ima i neke grupe dečaka, ako sam to dobro razumela, koji upadaju na žurke nepozvani čim čuju muziku, i onda demoliraju stan, a često flašama ranjavaju decu iz stana.!!??

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Šta reći na sve ovo. Zakoni preblagi, deca upuštena, roditelji neodgovorni. Setih se čuvene basne: Osudili momka na smrt i on traži da poljubi majku kao poslednju želju. Ona se nagnu a on joj odgrize uvo, pa reče (parafraziram): " Da si me prvi put kad sam ukrao cipele izudarala, drugi put kad sam prebio kovača isterala iz kuće, do ovoga ne bi ni došlo". Da razmislimo svi, a naročito zakonodavac. Na zdravlje.

Prošle nedelje se napravila poplava na prvom spratu, pukla vodovodna cev iza toaletne šolje. Komšinica Mira, skoro pet dana je zvala da utvrdi ko je nadležan i na kraju se prijavilo Stambeno da joj to popravi. Elem stigao vodoinstalater, od angažovanog podizvođača, bušio 3 sata pikamerom (svi smo ogluveli), onda dva sata tretirao rupetinu čekićem i na kraju stavio novu, ipak metalnu (sada se ugrađuju samo plastične, a saznaćete i zašto) cev. Mi na spratovima iznad, naravno nismo imali vodu. Ali i kad je otišao majstor mi nemamo vodu već 24 sata. Zove komšinica ispod mene, žena u angažovanoj firmi objašnjava da je to kamenac i da oni to ne uklanjaju. Zovem ja više puta, opet ista žena, sad već neljubazna, da majstor ne može to da reši bez novog naloga. Ja već revoltirana :"Pa vi ste ovo izazvali, pa je red i da sanirate." Odgovor je tipa " da nismo zamenili cev vi biste imali poplavu (ja ne bih), i istekla bi grdna voda (!?) pa bi platili ogroman račun!!??" Obeća ona meni majstora za 22-23h, da pogleda kvar, ali ako je kamenac onda neće poslati novu ekipu sutra u 8h (blaga ucena?). Naravno, čekali smo do 1h po ponoći a od majstora ni traga ni glasa. Nema ga ni izjutra, mada neko mora da zapuši onu rupetinu u zidu kod komšinice. Ja već kasnim na posao 4 sata (sa sve opravdanjem da imamo poplavu u stanu). Onda okrenem stari broj vodoinstalatera sa neta. Jeste skup, ali je brz i profesionalan, što je priznaćete retkost danas. Dođe ti on popodne, odvrne samo donju mrežicu na slavinama i ispere kamenac (to je mogla da me posavetuje i ona neljubazna žena). Kod veš mašine je bilo teže, a na toaletnoj šolji se zaglavila neka prljavšina (ljigava, braon i crna masa) pa smo rastvarali (to su vodovodne cevi kojima ide čista voda pa se zapitah čime se ja to kupam i umivam!!??). Uglavnom, za 20tak minuta sve je bilo rešeno. Naravno za 3000 dinara. Znači Stambeno opravlja jedno, kvari drugo, a ti korisniče i redovni platišo iskeširaj još 3000 dinara, da bi mogao da koristiš svoje do juče ispravno kupatilo. Inače, plastične cevi se svuda posle 2000. godine ugrađuju jer nema kamenca, pa su i ovaj deo mogli da zamene plastikom. Da li oni možda nekom majstoru prave tezgu ili su jednostavno oguglali na probleme građana? Ko zna.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Mislite da vam je sve u stanu sređeno. Iznenađenjce!!!### Ako je sve u redu ima ko će da vam napravi probleme, da i vi imate šta da radite i platite. Baš je ovde život interesantan. Na zdravlje.

Sedim i pijem kaficu sa mojom Katom, ženom која mi pomaže u kući. Slušam njene žalopojke, kao sve je skupo, cene skaču, a dete ide na ekskurziju i profesori se tako bogate, od njene sirotinje. Razmišljam i sama sam to do skora mislila. Onda sam jedan dan sela i izračunala. Šta mi je najvažnije u životu – dete. Znači sve što se tiče njega treba da mi bude zadovoljstvo da platim. Onda sračunam da sam domaru za tri izbušene rupe, prošle nedelje dala 1500 dinara (za pola sata zajedno sa kafom i rakijom). Pa Kati plaćam 2000 dinara za 6 sati rada, sa 3-4 kafice i bogatim ručkom (ješna je žena). Onda razmislim da li ima smisla što smo izglasali na Sastanku roditelja da damo po 5 € dnevnica za čuvanje naše dece, recimo 22 sata (i oni moraju da odspavaju)? Dete se vratilo srećno i zadovoljno, a što ne bi, ekskurzija sa svim dnevnicama nastavnika 356€ i džeparac 500€. Profesorka vodila njih 20tak, svake noći neko je imao temperaturu jer su lizali istu flašu coca-cole, pa im kuvala čajeve i supice. Sedela sa njima u disko klubu (ko još ide sa svojom decom u disko?) do 4 izjutra. Onda su se oni lepo družili po sobama, pa ih je ona opominjala, jer na Zapadu buka u hotelu nije dozvoljena, ali su oni rekli da će da plate po 5€ (opet ta cifra) odštetu i da će da luduju. Onda nisu imali sitno za toalet, pa je žena išla da sitni svoje pare i delila im. Pa ih je vodila po robnim kućama jer ne znaju baš najbolje engleski da se sporazumeju. Pitam dete:"Je l imala vremena razredna za šoping i da popije kafu? Deca u glas:"Ma kakvi. Stalno smo je smarali sa našim problemima. Kad je vidimo da pije kafu i mi besplatno sednemo da se odmorimo, pa nas vlasnik sve potera. Zajmila nam je kape, kišobran jer je padala i kiša, skidala sa sebe džemper jer smo se tanko obukli, a mokre noge nam je stavljala u kese i u patike da se ne razbolimo. Gledala nas je bolje nego i ti i tata zajedno". Posle tih reči baš sam se zamislila i postidela, shvativši koliko smo mi roditelji sebični. Nema tih para da vam neko vodi i gleda dete ceo dan, a mi se cenjkali oko dnevnica. Sram da nas bude sve.

Citiraću jednog blogera:"Pa dobro 200, ako bi ti neko ponudio 30 "nestasnih" pubertetlija da vodis npr. u Grcku 7 dana za 500 evra i da budes odgovoran za njih, da li bi prihvatio? Ja ne bih, ne postoje te pare. Dakle, nisu u pitanju samo dnevnice."

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Deci je bilo lepo i lepo su čuvana. Jedini greh te žene, profesorke, je što nije čistačica u elektrodistribuciji ili šalterska službenica u komunalnom. Em učila školu, ova i više nego što joj treba, em mala plata, em i kad treba da bude pravedno nagrađena za svoj redovni, prekovremeni i humanitarni rad, ljubav i pažnju prema našoj deci, mi roditelji škrtarimo. Ostaje joj jedino da uživa u srećnim osmesima naše zdrave i radosne dece. Razmislite.

Znate priču o Tantalovim mukama, a i šta je radio Sizif – uzaludan posao. Elem, meni se pokvario telefon. Nešto smo krečili i izvukao se kabl, a kad smo ga uključili nema svih usluga koje plaćamo. Zovem 9813 jedno 5 puta. Javi se konačno neka fina ženica, kao resetujte aparat, bazu, sve živo i ako ne proradi zovite 977. Da li možete da pogodite koliko sam ga puta zvala od 9h do 19h? Pa recimo dvadesetak. "Ako je kvar na liniji 1, ako je neki drugi kvar (ništa ne razumem) 2." E onda se ovo uvek ponovi 2 puta. Zatim:"Svi operateri su zauzeti, sačekajte". Elem, naslušala sam se muzike samo tako. E sad ide "Vreme čekanja je duže od 2 minuta, od 5 minuta itd". Već drugi dan pokušavam da ih dobijem. Da izađem sa posla ne mogu, gde da se žalim, kako da ih dobijem a da mi ne odbiju od plate ovolike pozive?

Telekom ili ima loše organizovanu službu, ili malo operatera, ili mnooogo kvarova. Ova usluga, telefonski poziv, nije besplatan, pa pomislim da im ovo nije dodatni izvor prihoda. Recimo 100 000 korisnika po 15 din, nije loše.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Država, a i ostali, vežbaju naše strpljenje, što gledano na duže staze i nije loše, pre svega za zdravlje. Imate utisak da nešto radite, a samo visite na telefonu i pravite impulse. Na zdravlje.

Nekada je bila sramota da si lopov ili prevarant. Jednostavno i da te ne uhvate i ne osude, osuda društva je bila velika. I svi su to znali. Danas je to "in" zanimanje i sve više ljudi ga podržava.

U GSP sve češće zatičete ruke u vašim džepovima i tašnama. Mojoj koleginici su zavukli ruku u ceger, u kome je bio neki materijal sa sastanka i još je lopov izgrdio "Pa gde su ti pare? Šta nosiš toliki papir?". Niko u busu  nije reagovao.

Drugoj mojoj poznanici u autobusu inventarisao fino obučeni čovek sa prebačenom jaknom na levom ramenu. Ona se otima, a on će:"Šta se ritaš devojko?". Maltene kako ona ne da joj kradu iz tašne!!?? Jedva se nekako izvukla. Svi su to mirno posmatrali.

Na brdu je dugo bio neki čovek što se trljao o sve žene, znate već kako. Elem sve se žene okreću, beže, pomeraju. Muškarci mrtvi ladni. Elem, jedan dan on se namestio iza jedne zgodne, mlade trudnice, ali to nije video, jer uvek prilazi otpozadi. Ali, njen muž, neki rmpalija, izbaci ga iz busa i prebije. Svi su žalili tog jadnog manijaka, pošto ga biju, umesto da se pridruže i da se čovek odvikne odmah od loše navike.

Sve češće vas neka prljava deca po ulicama hvataju, brišu se i kače o vas, kao prose. Na žalost, ne za sebe, nego za organizovanu grupu. Od Zelenog venca do Politike, prođete bar 7 prosjaka. Sve ih znam, pravi profesionalci. Jedina im je mana, priča im je stalno ista (Hoću leba da jedem, Fali mi 200 dinara za kartu za Niš…). Najbezobrazniji je onaj ispred zgrade Politike, jer ako mu ne date ili malo date, on vas proklinje i kune.

Bili smo u Banji, videli ste iz ranijih članaka. Elem najskuplji je taksi na stanici, duplo. Oni u banji su sasvim ok, i često smo se vozili. Vozić kroz banju u jednom pravcu je 80 dinara, a taksi 70 dinara. Isto je i u Beogradu. Kad siđete sa autobusa saleću vas neki taksisti, isto tako duplo ili više puta skuplji. Ako pozovete neki što daje popust i čekate, oni ga ometaju. Gde to ima!!?? Pa onda krađa kufera i torbi na stanici ili stajalištu. Em platiš za bagaž, em istrčavaš iz busa da ti neko ne otme to malo sirotinje. Znate li da konačno suvozač upoređuje izdate broje prtljaga? Za parking kod Sava centra se zna odavno, pa ako idete organizovano negde dvojica čuvaju ispred otvorenog gepeka da neko ne mazne stvari.

Pošto su učestale krađe i po voćnjacima, ljudi plantaže ogradili. Ali izgleda da je ograda slaba, svako malo neko iseče žicu i krade li krade (ne za jelo, za sebe, nego na veliko). Pa u raznim delovima grada ljudi zaposeli zelene površine i zasadili malo povrća. Svi se žale da im neke grupe ljudi, a to se već zna, čim sazri pokradu. Neće da rade ali vole tuđe.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Da li se to menja ljudska svest, pa je rad postao suvišan. Svako bi leba bez motike. Nego šta će se desiti kada i pošteni počnu da kradu, jer ne mogu da sačuvaju svoju imovinu, pošto ih niko ne štiti. A možda je ovo samo trening pre odlaska u Evropu. Na zdravlje.

Znam da zaposleni ne mogu sve da stignu da urade za svoje radno vreme, najčešće. Jednostavno nismo svi išli na time-menagement, a nismo svi ni isto brzi, kompetentni, radni. Ali, u poslednje vreme, više zabrinjavaju silni izgovori, a ne nerad. Koliko li samo treba mašte i energije da se smisle koje kakva opravdanja. Sugrađani, radnici, bolje prionite na posao uz par kulturnih reči. "Izvinite, molim vas, rešićemo, hvala na razumevanju…".

Na TV sugrađanka se javlja da telefon za bebe ne radi i da je ona satima pokušavala da ga dobije. Odgovor: "Telefon je stalno zauzet jer koleginice popodne obaveštavaju roditelje o preuzimanju dece!!??" Celo popodne, bez privatnih razgovora, za obaveštenje trebaju sati – nama natalitet opada!!??, to rade i pred ponoć pošto telefon radi non-stop!!??

Neki radnici štrajkuju ispred kliničkog centra. Jedan čovek tvrdi da 8 godina radi na određeno, da ne može da podigne kredit i reši sijaset nekih stvari. Direktor se pojavi na TV i kaže: "To nije tačno. Nema radnika koji radi više od godinu dana na određeno." Sad ovde neko laže i za to treba da odgovara.

Šalju mi već drugi put pogrešan račun iz EDB-a. Prvi put su mi povećali potrošnju za 2000 din, a sada hteli da naplate za garažu 3500 din (imam samo jednu sijalicu, koju neredovno palim jer se vidi preko dana, a i ispred je ulično osvetljenje). Odem na šalter da reklamiram:"Svi tvrde da nisu potrošili struju. Niko ništa ne plaća. Šta ja znam da li je to garaža (inače zgrada je velika i uknjižena i svi znaju), a i ako je, ko zna šta vi unutra imate!!??" To je "kulturan" dijalog "obučenog" (mislim stručno, a inače u providnoj bluzici sa velikim izrezom, valjda za muške korisnike) kadra na šalteru!!?? Moglo bi u nekoj dalekoj budućnosti: "Dajte da vidimo gde je greška, da rešimo problem" i malo aktivnog slušanja, sa oba uveta, a ne prisluškivanja šta Pera kaže Miki, šta radi šef u kancelariji iza i čitanja poruka sa mobilnog. Kako neka zanimanja imaju komociju da čitaju i šalju poruke sa mobilnog, razgovaraju u radno vreme. Šta mislite o hirurzima u toku operacije ili profesorima za vreme časa?

Odvezem kola kod automehaničara. Kao dođite oko 12h biće sređeno. Dođem desetak minuta kasnije, a oni tek počeli da rade. Kažem:"Pa ljudi jedva sam izašao sa posla šta je ovo?" Na to će žutokljunac koji radi moj auto:"Pa komšija smirite se. Imali smo duži doručak, kolega častio jer je dobio na lotou četvorku. Pa radni sastanak, podela kola i zaduženja. Onda sam naravno popio kafu, imam i ja dušu. I evo odmah sam počeo da radim vaša kola. Što ste svi nestrpljivi?" Može im se. Zato lepo i zarađuju. Možda zato neki i poginu jer nisu im pritegnuti sve šrafove? Zamislite hitnu pomoć, da lekar telefonira, doručkuje, pije kaficu i on valjda ima dušu (ili nema?), pa ako dovoljno dugo preživite možda vam ukažu pomoć. Kako sad problem izgleda? Nego navikli smo na nerad, naročito manje obrazovanog kadra, koji ima hiljade i hiljade izgovora. Ali zato lekari i profesori moraju da su tu uvek i da nam odmah reše problem. Da nije krivo i društvo zbog ovakvog odnosa, a o platama, ranije pomenutih, ne bih ni da pričam. Sramota je (koliko su niske).

Imamo ženu koja čisti hodnik. Elem kad smo je zaposlili svaki drugi dan je prala stepenište, a prozore jednom mesečno. Sada, posle par godina, prozore opere kad joj predsednica skupštine stanara kaže i to posle puno ubeđivanje. Nju bole leđa i ne može mnogo da se savija, prozori su nezgodni, a i opet će da padne kiša(Da li vi perete svoju garderobu iako znate da ćete opet ući u gradski prevoz i isprljati!!??). Onda, kao malo je plaćamo, po 200din po stanu, mislim inače da je to carski za takav rad, pa mora da radi u još dve zgrade. Naročito voli da radi u nekoj vip zgradi, jer joj plaćaju po 500 din (ali ima 4 puta manje stanova a isto stepenište) i oni se ljute kad nije sve sređeno. Daju joj neke muzičke kasete, dve pevačice, i pije kafu redovno sa predsednikom skupštine stanara, pa mu se lepo izjada!!?? Uopšte primetila sam da profesionalizma retko gde ima, a i da svi radnici, mislim električari, čistači i čistačice, vodovoddžije i ostali majstori, vole da piju i jedu kod vas. Kad bi svi lekari i profesori, ne zamerite ali je analogija odlična, išli kod svojih pacijenata i đaka da jedu i piju, trebalo bi im još par života (možda je to i razlog?).

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Možda i jeste smisao ovog našeg života da se družimo i pričamo, a ne da radimo. Možda ljudi sa previše škole su zatrpali svoj um mnoštvom informacija i nisu shvatili poentu življenja. Ko zna? Ipak, lakše bi mi bilo da češće čujem "hvala, izvolite, izvinite, molim", a mislim da bismo i rešili mnogobrojne probleme bez ikakvih "maštovitih" izgovora. Na zdravlje.

Ne znam više ni sama da li su me dobro naučili šta je dobro a šta nije, ali u poslednje vreme glume žrtve najveći pakosnici i loši ljudi. Pročitajte novine pa će te se i sami uveriti. Da li mi uopšte znamo šta je dobro a šta loše? Ili stvarno zlo caruje, kao što mnoge knjige govore, a dobro se negde zaturilo. Trebalo bi možda razmisliti šta je uzrok a šta posledica, u sledećim primerima.

>> Komšijin sin stalno pravi buku. Komšije opominju danima i noćima. Milicija dođe ljubazno opomene, čim oni zađu za ćošak, mali nastavi da divlja, još jače i bezobraznije. Onda nekom pukne film i izudara malog napasnika. Odmah ga privedu!!?? Da li da se ugledamo na Beč?

>> Komšija sa prozora video da mu obijaju kola. Sišao i lopova udario više puta. Milicija odmah došla i privela ga na razgovor!!??, a o lopovu ni traga.

>> Naša poznanica, tinejdžerka, psovala po školi nastavnike. Po novom zakonu mogu je kazniti, ali i dalje ima peticu iz vladanja. Majka se kao izvinjava i kao nastavnici su loši jer neće da joj poprave jedinice, a dete rešilo u maju da počne da uči i da sve to sredi!!??

>> Čekate na kasi u poznatom lancu, a kasirka priča sa koleginicom. Pri tom vam kuca duplo neke artikle, ne sluša vas, kao da ne postojite. Kod plaćanja mušterija se dere, preti, svađa se. Odmah dolazi obezbeđenje, kao da smiri napasnika, a o bezobraznoj i nevaspitanoj kradljivici, prodavačici ni reči??

>> Odete u EDB da se žalite na račun. Na šalteru za žalbe nema nikoga već satima. Kolega otišao na doručak, pa na kaficu… On "zna" da su sve žalbe neosnovane i onda vas psihički maltretira da vi odustanete. Kada to ne upali, postaje veoma neljubazan i drčan, a kad vidi da su pogrešili onda kao doći će ponovo na očitavanje službenik. Vi već iznervirani od celokupnog tretmana, ljuti, svašta mu kažete, a onda priskoče kolege da ga brane:"Nije on kriv". Pa to svi znamo, ali on predstavlja EDB u ovom slučaju i snosi kolektivnu krivicu.

>> U GSP-u vas štipaju, trljaju se o vas, gaze vas, guraju tašnu između nogu… Vama prekipi pa se izderete, a onda neka "muškarčina" kaže:"Kravo jedna ćuti, vidiš da se vozimo." Neće da pritekne u pomoć, nego brani i zataškava stvari. Vama je neprijatno, siđete na sledećoj stanici i osećate se krivim. Za šta??? Ne sme čovek danas ni da se brani.

>> Neki momci ovde u komšiluku bleje cele noći, pričaju, deru se, niko ne spava već godinama. Bila je i policija, ali oni ljubazni, samo ih opomenu, a ovi još jače. Igraju fudbal u gluvo doba. Nasnimili sirenu na mobilni pa je puštaju. Što bi rekli idu nam svake noći po živcima. Neka baka uzela kantu vode i polila ih. Odmah su došli da je tuže, maltene da je privedu. A sa momcima ne mogu da izađu na kraj!!? Ima i drugačijih primera.

>> Iznajmili ste stan u novoj zgradi. Uparkirate kola na parking, a komšija vam izgrebe kola, jer ste navodno stali na njegovo, neobeleženo mesto. Vi mu pozvonite na vrata i izderete se na njega, on pozove policiju. Da li znate koliko košta farbanje zadnjeg krila i vrata!!???

>> Sećam se neke priče od pre desetak godina. Došao čovek u veliki grad, poneo sekire da proda. Od železničke stanice petorica ga gurala u prolazu, neki čovek ga zakačio tašnom, neka baba naletela na njega, i sve tako. Šestog je usmrtio. Da l je baš samo on kriv??? Ima i sličnih primera.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Svi znamo da pravde nema odavno, a prava? Jedni mogu da vas muče i kinje, a ako žrtva odgovori ona je nasilna, ne zna da komunicira (sa kim!!??), nju treba razapeti. U stvari što si luđi(ako još imate i potvrdu suuuper!) i bezobrazniji to bolje, niko vam ništa ne može. Razmislite o svemu. Na zdravlje.

Ispričaću vam dve priče, a vi sami prosudite šta vam valja činiti.

Naš komšija Rade je vredan i radan. Stalno prti neke daske i alat, ide u prljavom, pomalo smrdljivom i izlizanom odelu. Svi ga žale i zovu ga na kafu i klopu, a često ga i časte. Neki mu donose ručak i popričaju, neki mu i pomognu da ponešto završi. Uvek se žali, te penzioner, te veliki troškovi, te skupa hrana, pa nema se itd. Juče smo saznali da čovek ima 3 stana u vlasništvu, sve je sam stekao, i ovaj oprema sinu, pa je u radnom odelu.

Preko puta stanuje Mirko, fini podstanar, mašinac, koji radi kod privatnika. Uvek doteran, mirisan, odelo i košulja, često i kravata. Nikad ništa ne zajmi, pomalo uzdržan, čist i uredan. Juče smo saznali da mu je plata 30000, da je iznajmio stan, da jedva sastavlja kraj sa krajem. Doduše za ovih par godina se baš usukao, da ne kažem išlangirao.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Sad vidite šta znači imidž. Naš narod voli da ljude procenjuje po odelu, pa ne čudi da oni koji imaju najviše bedno se oblače i zavlače ostale, izazivaju svesno ili ne sažaljenje. A oni ponosni i gordi (to je inače jedan od grehova) su uglavnom gladni, ali izgledaju lepo i pristojno. Razmislite. Na zdravlje.