I ovog jutra čekam autobus BB već četrdesetak minuta (mada me dispečer GSP redovno ubeđuje da idu na 10 minuta). Jutro je prohladno, svi cupkaju i šetaju. Naravno stiže pun autobus. Nekako se nas dvoje ugurasmo unutra, a ostali ostadoše besni i namrgođeni na stanici. Kreće, ali polako. Vozač stavio slušalice u uši i ni na šta ne odgovara, valjda sluša muziku. Putnici se svađaju i preganjaju, da li ima praznog mesta ili nema. Neki stali na vrata i ne dozvoljavaju da se izađe, a da se uđe i nema gde.
Stižemo na prvu lokaciju. Neki ipak žele da izađu. Svađa pa čak i poneko guranje. Ipak izlaze njih pet ali sada bi da uđe njih 15. Čekamo. Vozač je neki strpljiv, dasa čeka već 10 minuta. Neće da krene dok se vrata ne zatvore. Ovi iz busa guraju ove da izađu, oni se drže kao u onoj seriji "Nindža ratnici" prihvatili se rukohvata i ne puštaju. Ipak na kraju jači su pobedili i mi nastavljamo put. Pošto se ljudi još preganjaju i svako brani svoj stav, vozač je odvrnuo neku muziku i par reklama za dobro jutro. Ljudi su sve nervozniji.
Sledeća lokacija - neki deka, kao slabašan, bije štapom momka na prvim vratima jer želi da uđe u prepun autobus. Ovaj se brani da kasni na posao i ne bi da izađe. Ali deka , koji žuri kod doktora je baš agresivan i još ga tuče. Momak u finom odelu popušta i deka se penje. Ide jednu stanicu i bori se za "goli život". Onaj momak na stanici pravi grimase i pita se gde to živi.
Ispred trgovačkog centra se već lakše diše. Niko vas ne "jaše", ne gazi, ne drži lakat na vašoj glavi, torbu vam ne gura u rebra niti kesu drži između vaših nogu. Ako preživite ovo putešestvije i silazite za koju stanicu, moći ćete da se vozite kao u nekim evropskim zemljama. Pod uslovom, da putujete bar dvocifren broj stanica.
Naši dragi sugrađani su inače veoma domišljati. Da li vam se desilo da uđe neka starija žena, da vam uzdiše pored lica, navaljuje se na vas, na svakoj krivini vam sedne u krilo, gura vam svoju tašnu u rebra ili pored glave? A deke sa štakama, neokupani i ne baš mirisni, što vas onom štakom opominju da bi da sednu? Ako se požalite odmah kreću u akciju – "Lako je vama kad vi sedite". Naravno, uvek biraju sredovečne ljude, jer znaju da je naša omladina umorna od noćnog provoda, a i ima sluške u ušima pa ih i ne čuje. Ima ljudi koji čim sednu živnu, izvade knjigu ili mobilni i siti se napričaju. Čim sednu odmah se "izleče". Najčešće ovom linijom idu da se leče nekakvim lampama od žada, i tu čekaju po 1-2 sata na red. Onda je red da bar posede dok ne stignu tamo. Ovi zaposleni, što izjutra trče na posao i tako su navikli da stoje na poslu, a i kada se vraćaju, da ne moraju da se privikavaju i na sedenje u GSP-u. Mada su njihove markice najskuplje!
Zar ne vidite lepotu u svom životu? U kojoj još zemlji možete sve ovo da doživite za sat vremena, i to besplatno. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: