Juče sretoh poznanicu Boljku. Nismo se dugo videle i svratismo na kaficu. Posle uobičajenih fraza "Kako si i šta radiš?" pređosmo na "ozbiljan" razgovor. Dok je vadila list papira A4 sa satnicom kada uzima lekove (23 različita) ona mi se izjada:"Od kako sam otišla u penziju (obe imamo po 50 godina) već pet godina nemam ni minuta slobodnog vremena. Ustajem u 6h da bih sve stigla. Ide prvo vitafoniranje oko sat i po. Potom se tuširam, vežbam 40tak minuta, inhaliram oko pola sata i onda jedem. Obično mi muž nešto spremi dok sam ja u kupatilu. Onda uzimam 8 lekova, sve sa pauzama od po 5-10 minuta. Spremam ručak za sebe, bareno povrće i neki dodaci, a muž obično sprema za ostali deo porodice. Kasnije idem u šetnju, bar 2 sata, znaš to je mnogo zdravo. U blizini mi je sva sreća i maserka, jer mi noge nešto popuštaju, a i neki trnci mi stalno idu niz listove. Po podne sam ti totalno zaposlena. Idu vežbe za vrat i glavu, pa opet lekovi sa pauzama (17 komada oko sat vremena) i naravno defender (program je 1 sat). Onda ti se masiram u stolici za masiranje. Sebe sam častila prošli mesec, da uštedim i da mogu da se masiram kad hoću. Večeram nešto slabo, a onda idu 2 serije koje redovno pratim i naravno opet lekovi sa pauzama. Mogu da ti ukratko ispričam obe pa da i ti nastaviš da gledaš. Jao što mi je žao Mirande, ima mnogo pokvarenu svekrvu. A gde su tu svakodnevni odlasci kod lekara? Mogu da napišem vodič kroz naše zdravstvo, sve klinike i bolnice. U mnogima sam i bila po 10-20 dana na ispitivanjima ili na operacijama. Ako ti misliš da sam ja besposlena, ja ti kuvam za pare i jednom vojnom penzioneru. On nabavlja na kvantašu i za nas i za njega, ali uglavnom on plaća. Baš mu je lepa rekreacija. Onda dođe kod mene, ali vidiš da sam ja stalno u poslu, u dve smene, i najčešće on sam ili sa mojim mužem skuva ručak. Ja im dajem savete dok sam na aparatima. Ponekad, skokne i predveče na večericu i obično mi donese pljeskavicu sa svim dodacima – znaš baš volim da je pojedem jer sam ti stalno na povrću. Šta kažeš? Kakav je to život?" Ja sam već popila kaficu i onako ošamućena njenom ispovešću spremam se da krenem:"Baš mi je drago što smo se sreli. Nije tebi uopšte lako." Boljka me grli i ljubi i nastavlja:"Ma crn mi je život. Ali šta ćeš moram da živim, jer kako bi svi oni bez mene."
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kako čovek sebi može lepo da ispuni vreme u penziji. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: