Vraćam se juče s posla i vidim nešto mi desna cipela šlajfuje. Stižem kući i skidam je, kad ono probušio se đon i odlepila se delimično. Znači red je da se kupe nove. Odem u veliki tržišni centar kod nas u prodavnicu sportske obuće, čije cipele redovno i kupujem. Udobne, lagane, kožne, prihvatljive cene. Distancirana prodavačica (u daljem tekstu P) prilazi i pita:"Šta želite?" Ja ogovaram:"Želim one crne broj 44." Ode devojka, nema je 10tak minuta i vraća se. Gleda i vrti se i na kraju mi dade cipelu iz izloga. Računam samo da probam veličinu. Probam, odlična je i tražim drugu. Opet ode desetak minuta i vraća se sa kutijom i drugom cipelom. Opet probam, odlično. Pomalo sam perfekcionista i razgledam, premeravam, upoređujem cipele. Taman zaustih da kažem :"Uzimam" kad pogledam đon. Kod jedne bela crta, kod drugih krem. Ajde nema veze, to se ionako ne vidi. Okrećem ponovo obe cipele i primetim da i crte s kraja su različite, jedna bela, druga krem. Kažem:"Imate li drugi par, ove su felerične". 
P se okreće, besno uzima one cipele i kao za sebe:"To svi kažu. Bile su u izlogu i malo su požutele. Pa šta." Ja:"Vama u izlogu piše sniženje do 70%. Cena od 7000 dinara nije snižena." P:"Nisu sve cipele snižene. Iako je ovo poslednji par i malo su požutele nadamo se da će ih neko kupiti. Nisu svi izbirljivi potrošači." Razumem znači laž za sniženje i prevara za ispravan par cipela.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ne treba biti mnogo izbirljiv. Mogao sam da kupim ove skupe cipele, pomalo raznobojne i da ih dugo nosim. Možda niko ne bi ni primetio da su različite. Stvarno su potrošači naporni. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: