Nasilje je opšte poznato ima više definicija. Skoro uvek se misli na ulično ili porodično nasilje. Zato mi pomozite da definišem sledeće situacije:
* Deca pa i stariji ljudi puštaju muziku u busu. Imaju slušalice ali se muzika čuje u celom autobusu.
* Izjutra, vikendom, neko buši rupe, namešta vrata i lupa.
* Između zgrada, na platou, koji za to i nije predviđen, na smenu igraju fudbal prvo osnovci, pa omladinci, a onda i njihove tate. Akustika je takva da se čuje svaka reč, a kamoli lupanje lopte. Da li mi moramo ovo da trpimo?
* Svake noći u stanu prave žurku, sa muzikom, galamom, cikom, vriskom. Imamo li mi pravo na odmor i san?
* Komšija opravlja kola ispred zgrade, desetak sati. Od lupe niko ne može da se odmori, bebe da spavaju. On štedi pare, da ode kod majstora, ali bespoštedno troši naše živce.
* Taman stignete na red, od pola sata, na kasu, kada vam kažu da ne radi. Pređite na drugu. Hoće li se naše vreme čekanja uračunati ili opet čekanje(ovo drugo).
* Tri šaltera otvorena u pošti. Jedna priča sa detetom (deca su svetinja), druga sa nekom strankom, a jedna radi. Na koliko šaltera imamo pravo u svakom trenutku?
* Jedan malo skrenuti čikica, koga svi znaju, a živi u svom virtuelnom svetu, godinama priča na glas u busu. Svi moramo da slušamo, jer nema ko da ga izbaci. A možda i poleči.
* Kad neki ljudi prave svadbu u dvorištu !!! između solitera i muzika trešti 3 dana, a čuje se na 5 km okolo.
* Nabrojane su samo neke situacije, pa molim drage i verne čitaoce, moje blogo simpatije, da mi pomognu.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Da li su ovo samo silna iskušenja u sadašnjem životu ili ipak ima načina da se ponašamo kao ljudi, da poštujemo jedni druge. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: