Za Novu godinu ljudi se obično raduju i nadaju boljem sutra. Svi su veseli, pevaju se pesme, kao nekada koledari(slično kao i reč kalendar), primaju se pokloni, daruju sitnice ili krupnice, energija vri oko nas. Kad dođe Božić svi se preispituju, svode račune, razmišljaju koliko su moralni bili (ili ne???), sede u krugu najuže familije i misle na Boga. U poslednje vreme rasprostranila se pojava slanja mejlova i SMS-ova sa prigodnim pesmicama ili porukama. Neke su stvarno lepe i drage, milo čoveku kada ih primi. A neke, ne zna se ko ih piše, a ljudi često kad je prime šalju svima redom ("sent to all"). Razmišljam da li se neko u ovom našem površnom svetu, brzim rečima i još bržim mislima, osvrne na sadržaj istih? Onaj koji prima treba da oseti bliskost i toplinu, da zna da vam nešto znači. Onaj koji šalje treba da vas obraduje i od srca želi to što piše. A kad pišu budalaštine šta vam on to želi? Ili samo da znate da vas ima u imeniku!!!
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Lepo je kad primite porukicu, pa neka je i bez veze. Znate da na vas ipak neko misli. Nisu svi pesnici kao Matija Bećković pa da sroče stihove samo za vas. Razmislite.
Podeli članak sa drugima: