Oduvek sam volela keš. Znaš koliko ga imaš, trošiš koliko možeš, a za mnoge stvari (žvake, karte, pijacu...) i ne možeš bez njega. Ali u poslednje vreme dobijam sve neke felerične novčanice. Ona kontrolna traka polu ili cela izvučena, ćoškovi novčanica nedostaju, iscepane po sredini pa zalepljene selotejpom. Kad god primim kusur pregledam ih detaljno ko skener, a u banci ili pošti zadržavam red po pola sata. Razmišljam, da li to neko 
hoće da nas natera da koristimo kartice - kradljivice (održavanje svake je od 500-2000 din mesečno) ili ovaj sluđeni narod to gnječi, haba, iskaljuje na novcu svoj bes, ko zna šta mu radi. Znam da je lakše sa karticama, nosite malo, svako može da vam ukrade, ako ste na bankomatu uvek vam je neko iza leđa i viri, a i banke lepo zarađuju od izdatih kartica. Šta mislite zašto vas jure od šaltera do poziva kod kuće za nove kartice?
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Jeste da su kartice u modi, kao i prevaranti (hustler-i), ali volim keš. I volim kada je novčanica nova, ispravna, lepo miriše na bogatstvo i kad šušti. To kartica nikada neće moći. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: