Već znate da putujem i putujem GSP-om svaki dan. Elem, juče je bio i neki zastoj kod crkve, pa sam se naslušala dva mlada momka, srednjoškolca. Zvaću ih A i B.
A: Danas idem da odgovaram geos. Nisam ništa naučio, nešto ću da trabunjam, pa ako je čovek kul, daće mi dvojku. Ako ne, imam razrađeni scenario.
B: I ja se spremam da odgovaram nacrtnu, a nisam je pipnuo. Ja ti nacrtam nešto na tabli, svi se smeju, žena je u čudu, ali ja je uvek zbarim na neku tugaljivu priču. Kao matorci se razvode, ja sam u haosu, devojka poludela ostavila me, imam adolescentsku krizu. Profani su slabo plaćeni i baš ih briga za popravni. Da dolaze zbog mene i par neradnika u avgustu. Lepo mi poklone na 7 jedinica dvojku, i svi zadovoljni. A mojima začepim usta, da ništa ne učim, jer prolazim glat.
A: Ma dobar ti je skript. Nego ja imam 8 jedinica. Ima neka zadrta baba, kao pismene nisi radio, usmeni nisi odgovarao, nisi popravio jedinicu sa polugođa, domaće nisi predao i kao neće da da dvojku. Ali kad ti kažem, ima da idem do direktora da se žalim na ocenu, pa kao da sam omalovažavan i diskriminisan (stvarno me proziva već 5 časova za redom ne bi li popravio ocenu, a ja to cenim kao mobing). Onda pošaljem roditelje da joj malo priprete , kao ne mogu da upišem faks, pa ne mogu na odmor a imam astmu i moram na more, pa kako sam nesrećan i hoću da se ubijem (tu padaju svi profani).
B: Ma idi oni misle da zato što mi blejimo ne znamo kako se rešavaju krizne situacije. Ja sam celu srednju školu završio bez učenja. Doduše par predmeta sam nešto nabubačio, ali ostale nisam pipnuo. Pretnje, ucene, drame, kriza, ma idi čoveče, nadmašio sam sve holivudske glumce zajedno.
A: Sve se mislim da li su profani stvarno ludi, ili je i njima dosta nas, pa kao pusti da ga više ne gledam. Da sam ja profa sve bih to tukao, saslušavao roditelje dnevno, kažnjavao. Ovako škola ti je laća.
B: Moji su u školi bili dva puta. Prvi roditeljski kad su me vezom ugurali, i u trećem razredu da potpišu za ekskurziju. Oni misle da sam ja zlato, samo se kod kuće malo praznim. Kad bi znali kako uveče na žurezi i po praznim zgradama divljam. Ma oni ništa ne sumnjaju, već kao srednja škola je teška, mene profe ne vole jer se lepo oblačim, i kao zato imam slab prosek. A ćale kaže, ma ko te pita za školu. Samo ti završi pa ćeš kod mene u firmi da radiš
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Šta na sve ovo reći. Da smo duboko u krizi ili neka su nam deca samo živa i zdrava (fizički, a mentalno!!??). Toliki pisci i poznati ljudi su bili slabi đaci. Može valjda i vaše dete!!?? Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: