Molim – Izvini

Znam da zaposleni ne mogu sve da stignu da urade za svoje radno vreme, najčešće. Jednostavno nismo svi išli na time-menagement, a nismo svi ni isto brzi, kompetentni, radni. Ali, u poslednje vreme, više zabrinjavaju silni izgovori, a ne nerad. Koliko li samo treba mašte i energije da se smisle koje kakva opravdanja. Sugrađani, radnici, bolje prionite na posao uz par kulturnih reči. "Izvinite, molim vas, rešićemo, hvala na razumevanju…".

Na TV sugrađanka se javlja da telefon za bebe ne radi i da je ona satima pokušavala da ga dobije. Odgovor: "Telefon je stalno zauzet jer koleginice popodne obaveštavaju roditelje o preuzimanju dece!!??" Celo popodne, bez privatnih razgovora, za obaveštenje trebaju sati – nama natalitet opada!!??, to rade i pred ponoć pošto telefon radi non-stop!!??

Neki radnici štrajkuju ispred kliničkog centra. Jedan čovek tvrdi da 8 godina radi na određeno, da ne može da podigne kredit i reši sijaset nekih stvari. Direktor se pojavi na TV i kaže: "To nije tačno. Nema radnika koji radi više od godinu dana na određeno." Sad ovde neko laže i za to treba da odgovara.

Šalju mi već drugi put pogrešan račun iz EDB-a. Prvi put su mi povećali potrošnju za 2000 din, a sada hteli da naplate za garažu 3500 din (imam samo jednu sijalicu, koju neredovno palim jer se vidi preko dana, a i ispred je ulično osvetljenje). Odem na šalter da reklamiram:"Svi tvrde da nisu potrošili struju. Niko ništa ne plaća. Šta ja znam da li je to garaža (inače zgrada je velika i uknjižena i svi znaju), a i ako je, ko zna šta vi unutra imate!!??" To je "kulturan" dijalog "obučenog" (mislim stručno, a inače u providnoj bluzici sa velikim izrezom, valjda za muške korisnike) kadra na šalteru!!?? Moglo bi u nekoj dalekoj budućnosti: "Dajte da vidimo gde je greška, da rešimo problem" i malo aktivnog slušanja, sa oba uveta, a ne prisluškivanja šta Pera kaže Miki, šta radi šef u kancelariji iza i čitanja poruka sa mobilnog. Kako neka zanimanja imaju komociju da čitaju i šalju poruke sa mobilnog, razgovaraju u radno vreme. Šta mislite o hirurzima u toku operacije ili profesorima za vreme časa?

Odvezem kola kod automehaničara. Kao dođite oko 12h biće sređeno. Dođem desetak minuta kasnije, a oni tek počeli da rade. Kažem:"Pa ljudi jedva sam izašao sa posla šta je ovo?" Na to će žutokljunac koji radi moj auto:"Pa komšija smirite se. Imali smo duži doručak, kolega častio jer je dobio na lotou četvorku. Pa radni sastanak, podela kola i zaduženja. Onda sam naravno popio kafu, imam i ja dušu. I evo odmah sam počeo da radim vaša kola. Što ste svi nestrpljivi?" Može im se. Zato lepo i zarađuju. Možda zato neki i poginu jer nisu im pritegnuti sve šrafove? Zamislite hitnu pomoć, da lekar telefonira, doručkuje, pije kaficu i on valjda ima dušu (ili nema?), pa ako dovoljno dugo preživite možda vam ukažu pomoć. Kako sad problem izgleda? Nego navikli smo na nerad, naročito manje obrazovanog kadra, koji ima hiljade i hiljade izgovora. Ali zato lekari i profesori moraju da su tu uvek i da nam odmah reše problem. Da nije krivo i društvo zbog ovakvog odnosa, a o platama, ranije pomenutih, ne bih ni da pričam. Sramota je (koliko su niske).

Imamo ženu koja čisti hodnik. Elem kad smo je zaposlili svaki drugi dan je prala stepenište, a prozore jednom mesečno. Sada, posle par godina, prozore opere kad joj predsednica skupštine stanara kaže i to posle puno ubeđivanje. Nju bole leđa i ne može mnogo da se savija, prozori su nezgodni, a i opet će da padne kiša(Da li vi perete svoju garderobu iako znate da ćete opet ući u gradski prevoz i isprljati!!??). Onda, kao malo je plaćamo, po 200din po stanu, mislim inače da je to carski za takav rad, pa mora da radi u još dve zgrade. Naročito voli da radi u nekoj vip zgradi, jer joj plaćaju po 500 din (ali ima 4 puta manje stanova a isto stepenište) i oni se ljute kad nije sve sređeno. Daju joj neke muzičke kasete, dve pevačice, i pije kafu redovno sa predsednikom skupštine stanara, pa mu se lepo izjada!!?? Uopšte primetila sam da profesionalizma retko gde ima, a i da svi radnici, mislim električari, čistači i čistačice, vodovoddžije i ostali majstori, vole da piju i jedu kod vas. Kad bi svi lekari i profesori, ne zamerite ali je analogija odlična, išli kod svojih pacijenata i đaka da jedu i piju, trebalo bi im još par života (možda je to i razlog?).

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Možda i jeste smisao ovog našeg života da se družimo i pričamo, a ne da radimo. Možda ljudi sa previše škole su zatrpali svoj um mnoštvom informacija i nisu shvatili poentu življenja. Ko zna? Ipak, lakše bi mi bilo da češće čujem "hvala, izvolite, izvinite, molim", a mislim da bismo i rešili mnogobrojne probleme bez ikakvih "maštovitih" izgovora. Na zdravlje.