Nekada davno naš narod je imao običaj, naročito po manjim mestima, ali i u Beogradu (pre rata je bio relativno mali), da izbace klupicu ispred kuće i posmatraju ljude šta rade. Imali ste radio-mileve, koje su sve znale, pa su ih mnogi potkupljivali da sačuvaju svoje tajne. Elem, danas, a izgleda i u skoroj budućnosti, nećete morati lično da "virite komšiji u tanjir", već preko skrivenih ili neskrivenih kamerica posmatrate njegov život.
Na mnogim televizijama, ne samo da prikazuju saobraćaj i registarske tablice (da li je slika dokaz na sudu za prekršaje!!??), već i sve ljude sa nekoga skupa (neke promocije knjiga, pola ih drema), na liturgijama u crkvi (da li je to zadiranje u privatnost i verske slobode?), pa onda snimaju Knez Mihajlovu i sve prolaznike (ako ste pobegli sa posla ili idete u "štetu", svi će biti obavešteni)… Prosto čudi kako se niko od gledalaca ne buni, ili se oni ne čuju , ili smo svi potajni voajeri. Neviđeni prodor medija treba samo da nam omogući pravovremene informacije, ali ne i da gledamo uživo tuđe živote. Ili možda u ovoj krizi ljudi žele svoj život da zamene za tuđi, pa se uživljavaju, kao i u latino-američke serije. Samo, nije dobro ni kada se baš sve zna.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Uostalom, možda neki ne vole da se bave tuđim životima, ali velika većina želi. A Veliki Brat se postarao za tehniku. Moja poruka je ovima što vole - uživajte, a onima drugima – ko vas šiša. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: