Od 12. avgusta ove godine započinje Godina mladih. Ako i treba da brinemo o našoj mladosti. Onda izgleda da ima puno dece sa specijalnim potrebama, stalno se o njima piše i pomažu se. Svakako, lepo je i od države i od društva. Zatim, brinimo o najstarijima. Baš lepo. To su mudri starci i starice. Da ne uzmemo u obzir da su oni radili najviše 30-35 godina i da penziju krckaju isto ako ne i više od toga. Takođe, novine pišu da ih je oko 80% raznih invalida, što će reći i da su radili još manje. E sada, malo o![clip_image001[7]](http://svestomenervira.msrdjan.rs/image.axd?picture=clip_image001%5B7%5D_thumb.jpg "clip_image001[7]")
pedesetogodišnjacima koji su najmasovnija populacija u našoj zemlji tzv. bejbi-bum generacija, najveće žrtve 20-25godišnje krize, ratova, sankcija, bombardovanja i tranzicije. Najlepše godine su im pojeli skakavci, stalno im se povećava dužina staža za penziju, najviše su ostali bez posla (a mnogi i umrli čekajući Godoa iliti penziju, pogledajte čitulje). Da im se ne desi trend kao u SAD da će im naredne generacije živeti kraće od prethodnih, tamo doduše zbog gojaznosti i nepravilne ishrane.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ako su se kasno oženili, u poslednje vreme, i imaju malu decu (ako ih uopšte imaju) tada će ipak neko naslediti tu penzijicu. Ako su sve uradili na vreme, što kod nas nikako ne valja, deca su im velika, možda i rade pa neka ih pomognu. A pošto se stalno produžava staž, povećava starost za penziju i smanjuje procenat plate za istu, onda kako stvari stoje, možda je i bolje da ne dočekaju penziju. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: