Teror priče

Čekate ispred bilo kog šaltera u pošti, banci, komunalnom, EDB-u, katastru itd. samo čujete priču iza šaltera. Ili prepričavaju "survajver" od juče, koga su videli, palanačke stvari ja to zovem, onda rasprodaje (leto je u toku), pa sve do boje gaćica. Osećate se suvišni, pokušavate da uspostavite dijalog. Dolazi krezubi šef, sa cigaretom u ruci (a zakon!?) i priča na telefon, a onda ono što ne zna pita Jelu, Micu, Cicu i tako redom. Na jednom šalteru sam bila samo ja i trebalo mi je skoro pola sata da predam zahtev.

U prodavnici njih dve tri zasele, piju kaficu, gledaju momke preko puta u Tržnjaku. Vi ste stvarno suvišni i to što hoću da pazarim je irelevantno. Ako imate sreće da radi samo jedna, onda ona visi na mobilnom i priča li priča. Ponekad prekinu da vide šta hoćete, a nekada vam okrenu leđa i nastave.

Kod lekara ko na promenadi. Sestre i kolege šetaju i kad ste kod ginekologa, kao ja sam lekar (pa šta!!??). Onda upadaju neki padobranci, veze i vezare, vi ništa i ne kažete. Lekar piše po vašem kartonu "Rat i mir" iako vas još ništa nije pitao. Odlazite sa receptima i ne znate da li vam uopšte trebaju ili je onaj čovek vidovit.

U busu vrućina, gužva, uvek neko priča na mobilni. Pola učestvuje u razgovoru, naročito dok nekulturni galamdžija trenira autoritet. Najviše volim kad priča njih više, pa se nadvikuju, pogađaju se oko cene i kupovine, a ništa ne čuju. Naravno neko od omladinaca (od juče ovo je njihova godina) pustio mjuzu, onu tam-tam, valjda jače mi čujemo nego on, inače to dete je muzički samoubica. Ma kakav "vozi Miško" bus ovo je najcrnja satira.

Omladina po ceo dan, a naročito noću priča li priča. Ispred ulaza, iza kuće, u parku, u nedovršenoj zgradi redovno je žurka. Prvo samo pričaju, onda se deru, pevaju, igraju fudbal i košarac, pa onda kada malo cugnu ili ko zna šta uzmu, malo se biju a malo treniraju nama živce sa muzikom. Niko im ništa ne može. Dobro ovaj radni, malobrojni, narod uopšte može nešto da radi. Noćima se ne spava, ali to nikoga ne sekira, ni državu, ni društvo. U smislu baš nas briga neka manjina obesnih i nevaspitanih maltretira sve.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? U stručnoj literaturi se uglavnom brzi razvoj čoveka i mozga vezuje za govor. Možda smo mi na novoj evolucionoj stepenici!!?? Na zdravlje.