U poslednjih desetak godina u našoj zemlji zavladala je moda da ljudi iz provincije šalju svoju maloletnu decu na školovanje u Beograd!!?? Samo po sebi to nije loše, ali oni im iznajmljuju stanove (ili još gore kupuju) i puštaju ih bez kontrole. Takva deca zapadaju u velike neprilike, dolaskom u veliki grad upijaju samo negativne stvari i postaju sve ono što čovek svom detetu ne bi poželeo. A od škole ne ostane ni Š. Kao da su škole u manjim gradovima nekvalitetne, što svakako nije tačno.
Evo moje priče. U stan iznad nas prvo su se doselili brat, 15 godina i sestra, 18 godina. Roditelji ih obilaze retko, samo da pospreme. Oni svoju veliku slobodu iskoristili da maltretiraju ceo komšiluk. Scenario je gotovo uvek isti. Prve dve nedelje, privikavanje, nenormalna buka, lomljava, trčanje po stanu (kao da nikad nisu živeli u soliteru), preglasna 
muzika. Tada kreću žalbe komšija i na kraju se zove policija. Posle se malo smire, ali sada okupljaju društvo, čitaj razne gradske probisvete, neradnike, problematične tipove, i dovode ih kući. Onda kreću druženja, alkohol, cigarete zna se, i ko zna šta još. Opet kreću žalbe, zvanje roditelja, ako je predsednik kućnog saveta uzeo broj, pa policija. Onda se oni sele ispred ili iza zgrade, pa opet ludovanje od 22-6 izjutra. Redosled se zna. Prvo pritužbe komšija, onda roditelji, pa policija. E posle toga idu orgije u stanu. Dvadesetak njih se napije ili ko zna šta, vrište, ciče, ljubavno uzdišu, skaču, onda se i pobiju… Redosled naših poteza znate. Posle otprilike 3-7 meseci se naravno isele. Ovde ne pominjem poplave u kupatilu jer su sa prljavom vodom prosuli i veš u toalet, pa skakanje i lupanje veš 
mašine, jer su je prepunili, pa zapušena sudopera, jer nisu znali da se soc ne sipa u slivnik i sve tako. Roditeljima je valjda svanulo kad su tinejdžere sproveli ovamo. Ko veli neka neko drugi brine i vaspitava njihovu decu. Oni ostali u provinciji, manji grad, tišina, laganica, a mi ovde u opsadnom stanju. Kroz ovaj stan gore prošlo je već 4 takve ture. Kome smo mi zgrešili da stalno tuđu decu jurimo i prevaspitavamo. I šta misle ti roditelji: plate stan, decu ne pripreme za veliki grad, odmaraju se tamo i mentalno i slušno, i navrate ponekad kad ih se užele. A mi!!??
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Pretpostavljam da svaki roditelj želi dobro svom detetu (ili sebi???). Školovanje maloletne dece van kontrole (roditeljske ljubavi i brige) nije baš pametna stvar, ukoliko nije sa njima i neko stariji. Ili možda svoju problematičnu decu sklanjaju iz malog grada da se ne brukaju, pa takvi stižu u našu zgradu. Ko zna??!! Razmislite i sami. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: