Sećam se jednog kursa gde su nam dali zadatak: "dodelite svakom danu u nedelji neku boju". Elem, neki su videli sve crno-belo (kauboji i indijanci), neki u istoj boji, neki u različitim bojama, neki prozirno. Svi smo očekivali maltene transakcionu analizu, šta sve to znači, a onda je naša ljubazna i prijatna voditeljka rekla: "Dani u nedelji su običan, svakodnevni pojam. Vidite koliko se razlikujete u takvim sitnicama. Možete li zamisliti koliko ćete se razlikovati u radu, privatnom životu, prihvatanju pohvala i poraza, korišćenju slobodnog vremena? Svaki čovek je jedinstven i tako se treba u radu i ophoditi sa njima. Kao sa neponovljivom Božijom ili prirodnom tvorevinom". Šta kažete na ovo. Kako sa Vama postupaju na poslu, direktori, šefovi, nadređeni, podređeni!!??? Kako sa Vama postupaju u GSB-u, kod lekara, u opštini, na šalteru? Kako sa Vama postupaju vaši članovi porodice i rodbina? Možda bi svi mi trebalo da idemo na ovakve kursiće, da shvatimo da se mnogo razlikujemo, ali smo svi u suštini isti, a na nekim nivoima i povezani u celinu.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Razlikujemo se mnoogo, ali smo sto puta sličniji među sobom. Duša nam je svima ista: osetljiva, nežna, gladna lepih reči i emocija, dobrih postupaka i dela, željna pravde i solidarnosti, željna ljubavi u svim vidovima, svakog dana u nedelji. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: