Pristojna plata!#?

Razmišljam danas o jednom siromašnom bračnom paru kod nas u zgradi. Radili oboje po 35 i 40 godina u propaloj trgovinskoj, nekada najjačoj, firmi. Doduše to su bili najjednostavniji poslovi i otišli u kakvu takvu penziju. Elem, ona boluje od artritisa, kičme, srca, vode u organizmu i ima povišen šećer, a on se drži, okopava cveće i drveće oko naše zgrade. Skoro smo sakupljali pare za obnovu lifta, po 2000 dinara, po ko zna koji put. Neki neće stalno da plaćaju, "to je rupa bez dna", ovi sa viših spratova hoće da plate, ali samo 2000 dinara. Javi se komšija i kaže."Moja penzija je 13.000 dinara i kada kupimo sve lekove ne ostane mi ništa. Ne mogu da dam sada pare iako stanujem u potkrovlju i žena mi teško hoda, tj. penje se."

Javi se druga komšinica iz prizemlja, dobila od društva stan (ja to izgleda neću doživeti iako sam pred penzijom, gde ode moj doprinos?!) i nasledila muževljevu penziju 12.000 dinara, pa kaže:" Znate da mi sin ne radi, ćerka radi ali se razvela i izdržava dete. Mi ne možemo da damo po 2000 dinara." Onda se ja setim priče iz susedne zgrade. Svi stanovi su bili dobijeni od firmi osim dva u potkrovlju, gde su neki intelektualci prodali neka imanja,uzeli kredit i kupili. Kad god se skupljalo za zajedničke potrebe, svi upru prstom u njih. Znači neko dobije sve ili najskuplje besplatno, a ostali koji se namuče i znaju da nikad neće ni dobiti stan, stalno da plaćaju. Oni kao rade, za pristojnu platu. Sad ja vas pitam pored ovolike bede, šta je to pristojna plata???

A šta znači biti zadovoljan poslom !?

Čitam juče novine i ne verujem svojim očima. Seljaci i nakupci sa pijaca se žale da naš narod ne kupuje više na kilo, nego na komad. Cene nikad niže, povrća ima koliko ti duša ište, ali kupaca ni za lek.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Tolika je beda stisla većinu ljudi da je nepristojno i reći da radiš, a kamoli da ti je plata veća od 30.000 dinara. Odmah svima razglase, pa se onda ti čuvaj lopova i presretača. Na zdravlje.