Ovih zadnjih par meseci radimo po 10tak sati dnevno. Ni u kupovinu čovek ne može da ode, jedino Tempo, Metro i ostale radnje koji rade 24 sata.
Elem uželim se dobre knjige, a ide i sajam. Vidim ne mogu da stignem da kupim, ali na sajtovima grdni popusti. Poručim 3 knjige, koje odavno želim i to preko pošte. Zadužim komšinicu koja radi do 15h da ih primi, kad poštar dođe. Ali, kasnije u Pošti saznam, poštari raznose do 15h. Za koga!!?? Panzionere, studente, nazaposlene!!?? 
Jedva sam u subotu izašla ranije, jer naša dodeljena pošta (sistem raspoređivanja ulica i pošti je grozan, jer je meni peške bliža druga pošta?), radi radnim danom do 17h!!??. Elem, platim za 3 obične, nevelike knjige 240 din poštarinu (to je valjda usluga da se paket donese do ulaznih vrata stana!?) i još 50 din neke ležarine, jer nisam odmah podigla knjige. Vidim, pošta lepo zarađuje na svojim neuslugama. Svi znaju kako se ljudi tamo zapošljavaju. Pa ipak, valjda neko vodi računa i o korisnicima. Ili toliko prihoduju pa ih korisnici i ne zanimaju. Uostalom, sve češće, na nekim sajtovima nude postexpres ili ako je vrednost veća od 2000 dinara, besplatnu dostavu. Na žalost, na onom mom sajtu nude samo poštu (tužni smajli). 
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Hoće neka viša sila da se potrudite oko knjiga, makar vas terala da idete u poštu po njih. A pošta, ovakva kakva je, neće još dugo. Vidim na sajtovima razne usluge donošenja, pa čak i da sam angažovala "potrčka" manje bi me koštalo. Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: